Ženka pitona „devičanski“ porodila mlade

Ženka pitona po imenu Telma koja živi u zoološkom vrtu u Kentakiju sa cimerkom Luiz je 2012. godine rodila šest ženskih beba. Ovo nije bila samo srećna prilika, već i pomalo čudna situacija zato što Telma nikada nije bila ni blizu muške zmije.

Novi DNK dokazi otkrivaju da je Telma jedini roditelj, otkrio je Bil Makmejen iz zoološkog vrta.
„Nije nam bilo jasno šta gledamo. Celu priču pripisali smo uskladištenoj spermi. Međutim, čini se da je ponekada istina čudnija od fantastike“, tvrdi Makmejen.
Ova „devičanska“ rođenja, ili partenogeneza, primećena su kod drugih reptila ranije, uključujući pitone i druge vrste zmija, izjavio je Džejms Hanken, profesor herpetologije s univerziteta Harvard. Do ovog fenomena dolazi kada polarna tela, ili ćelije stvorene sa životinjskim jajašcem koje normalnu umru ili nestanu, počnu da se ponašaju kao sperma i spoje se s jajnom ćelijom.
U Telminom slučaju, do partenogeneze je došlo je zahvaljujući idealnim uslovima u njenom staništu, spekuliše Makmejen.
Reprodukcija je kod pitona prilično zahtevna, a ona je imala sve što joj treba. Imala je vrlo veliki obrok – 18 kilograma piletine. Živela je u većem tanku, postojalo je grejanje, svi uslovi su bili optimalni.
Ovaj fenomen ranije je zapažan kod drugih vrsta zmija, ali ne i kod pitona, s obzirom na to da su oni stara i drevna vrsta.
Naučnici takođe smatraju da je do ovog rođenja možda došlo i usled geografske izolovanosti od muških primeraka i zatočeništva.

Nobelova nagrada za probijanje mikroskopske granice

Ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za hemiju su američki naučnici Erik Becig i Vilijam Merner i Nemac Štefan Hel, koji su unapredili rezoluciju modernih optičkih mikroskopa.

„Tim naučnika je korišćenjem fluorescencije unapredio granice korišćenja svetlosnih mikroskopa, što je omogućilo istraživanje molekularnih procesa u realnom vremenu“, navodi se u obrazloženju nagrade.
Razvoj optičkih mikroskopa je dugo tapkao u mestu zbog pretpostavke da su dostigli svoj maksimum i da nikada neće moći da imaju bolju rezoluciju od polovine talasne dužine svetlosti.
Ipak, korišćenjem fluorescentnih molekula, trio naučnika je probio tu barijeru i dostigao mnogo višu rezoluciju.
Kako je navedeno u obrazloženju nagrade, ovo otkriće je omogućilo naučnicima današnjice da prate kretanje molekula kroz žive ćelije.
Imena laureata objavljena su danas Institut Karolinska u Stokholmu, a oni će podeliti nagradu od osam miliona kruna.

Dirljivo spasavanje ustreljenog slona

Ubijanje slonova u Keniji predstavlja jedan od većih problema. Na svu sreću, veterinarske ekipe uspele su da spasu ovog ustreljenog slona.

Divna, gigantska životinja prošlog meseca ustreljena je u Keniji, ali na svu sreću, veterinarski tim organizacije „Vajldlajf trast“ primetio ju je na vreme i uspeo je da organizuje brzu akciju spasavanja.
„U ovom slučaju slon je imao veoma vidljivu ranu na nozi, a veterinari su morali da se pobrinu da je što brže saniraju, kako se otrov ne bi dalje širio“, objašnjava Dejvid Šeldrik, direktor organizacije „Vajldlajf trast“.
„Što se tiče drugih slonova, mnogi od njih ne dobiju pomoć na vreme, a ovakva smrt može biti veoma bolna. Može trajati satima, nedeljama, pa čak i mesecima, zavisno od toga koliko je otrov svež, gde je slon ustreljen i koliko duboko je u njegovo telo prodrla strelica“, dodaje on a prenosi „Dejli telegraf„.
Lovokradice i prodaja slonovače veliki su problem u Keniji, ali i u celoj Africi, upozorava Šeldrik, a ubijanje uz pomoć otrovnih strelica samo je jedan od brojnih načina na koje ljudi ubijaju ove divne životinje.
Ipak, u ovom slučaju slon je uspeo da se oporavi, a snimak na kojem se vidi kako pobedonosno ustaje na svoje noge zaista je neprocenjiv.