Stisnute pesnice za odbranu, pokretan, rotirajući palac koji omogućuje obavljanje najraznovrsnijih radnji – ruka je omogućila čoveku veliku evolucionu prednost, ali da li je to zaista tako?
Tim američkih i španskih naučnika tvrdi da je čovečija ruka primitivnija od ruke našeg najbližeg živog “rođaka“ – šimpanze.
Ljudska ruka je zapravo sličnija ruci poslednjeg zajedničkog pretka kog su šimpanza i čovek delili pre više miliona godina.
U svojoj studiji, objavljenoj u časopisu Nature Communications, istraživači napominju da je struktura ruke modernog čoveka više primitivna nego što je rezultat evolucije u kontekstu izrade kamenog orudja.
Ruka šimpanzi i orangutana se najviše promenila od odvajanja ove dve vrste u novu granu porodičnog stabla hominida. Njihovi prsti su postali duži u odnosu na palac što im je omogućilo lakše kretanje po drveću.
U poređenju sa njihovom, čovečija ruka ima duži palac u odnosu na ostale prste, što omogućava ljudima da lakše hvataju predmete.
Postoji široko rasprostranjeno mišljenje medju paleontolozima da je poslednji zajednički predak (LCA) ljudi i majmuna, čiji je identitet do danas ostao nejasan, bio prototip šimpanze sa rukama šimpanze.
Tim predvođen Serhijom Almesihom sa Univerziteta Džordž Vašington doveo je tu teoriju u pitanje.
Istraživači su analizirali proporcije ruku ljudi kao i ruku živih i fosilizovanih majmuna kako bi dobili što bolju sliku evolucije i otkrili da se ljudska ruka veoma malo promenila od LCA.
„Zaključak koji se neizbežno nameće je da kada su hominini (pleme potporodice Homininae koje obuhvata samo vrste čovek (Homo), šimpanza (Pan) i njihove izumrle pretke) počeli da sistematično izradjuju kameno orudje, najverovatnije pre 3,3 miliona godina, njihove ruke su bile, imajući opšte proporcije, gotovo identične našim danas“, kazao je Almesiha za AFP.
„A ako je ljudska ruka prilično primitivna, to znači da su ‘relevante’ promene koje su potstakle pojavu široko rasprostranjene kulture upotrebe kamenog orudja najverovatnije posledica neurološkog, a ne manuelnog rada, tj. da je naš mozak bio taj koji je omogućio prilagodjavanje“, objasnio je on.
Biosoikoslogos 
Skorašnji komentari