Priča o razvoju ljudske vrste produžena je za još milion godina, pošto su naučnici saznali više o Ardi, fosilu ženke koja je živela pre oko 4,4 miliona godina na prostoru današnje Etiopije.
Ardi daje novi uvid u istoriju ljudskog roda, jer je više od milion godina starija od Lusi, takodje fosila ženke za koju se dosad verovalo da je najstariji ljudski predak.
Ardi, čije su prve kosti otkrivene 1994. godine, formalno je nazvana „Ardipithecus ramidus“, u slobodnom prevodu „prvi čovekoliki majmun sa tla“, a detaljno je opisana u najnovijem broju časopisa „Sajens“.
Veruje se da je Ardi najbliži znani predak i šimpanza i ljudi.
Procenjuje se da je bila teška oko 50 kilograma a visoka metar i 20 centimetara.
Novi nalazi pružaju dokaze da su ljudi i šimpanze evoluirali od davnašnjeg zajedničkog pretka, ali je svaka vrsta evoluirala i menjala se za sebe, što je u suprotnosti sa široko rasprostranjenim stavom da su ljudi nastali od stvorenja nalik šimpanzama.
„Ovo nije taj zajednički predak, ali je najbliže što smo mogli da mu priđemo“, kaže Tim Vajt, direktor centra za istraživanje humane evolucije na Univerzitetu Kalifornija u Berkliju.
Proučavanje Ardi pokazalo je da je ta vrsta živela u šumama i mogla da se vere po drveću na sve četiri, dok su na zemlji mogli da hodaju uspravno, na dve noge.
„Ovo je jedno od najznačajnijih otkrića u izučavanju humane evolucije“, kaže Dejvid Pilbim, kustos paleoantroplogije u harvardskom muzeju arheologije i etnologije „Pibodi“.
„Skelet je relativno potpun, sačuvani su glava, šake, stopala i neki ključni delovi između. Ardipidekus predstavlja rod koji je verovatno prethodio australopitekusu, pretku roda homo“, kaže Pilbim.
Naučnici su Ardin skelet sastavili iz 125 delova.
„Kada gledate Ardi od glave do pete, vidite jedno stvorenje koje nije ni šimpanza ni čovek, već ardipitekus“, kaže Vajt.
Ardi je otkrivena u Etiopiji, na mestu gde je nadjeno mnoštvo fosila drevnih biljaka i životinja.
Ardina donja vilica bila je izbačena što je njenom licu davalo izgled sličniji majmunima, ali su joj arkade potpuno drugačije od majmunskih.
Baza lobanje pokazuje da je njen mozak bio postavljen slično mozgu današnjih ljudi, sa preduslovima za intenzivan razvoj centara za vid i opažanje prostora.
Njene šake i ručni zglobovi nisu imali ključne odlike potrebne za penjanje po drveću koje imaju šimpanze i gorile, pa je morala vrlo pažljivo da se vere jer nije imala anatomske karakteristike koje današnjim majmunima omogućavaju da se lako kreću kroz krošnje.
Karlica i kukovi pokazuju da su mišići bili raspoređeni tako da je mogla da hoda uspravno.
Njeno stopalo je bilo dovoljno čvrsto za hodanje, ali je pokretljiv nožni palac mogla da koristi pri penjanju.
Biosoikoslogos 
Skorašnji komentari